„Znak pitanja“ umesto austrijske ambasade

Kao i prethodne dve godine, i ove nas put nanosi u grad na lepom plavom Dunavu. I, kako se na probama već neko vreme uvežbava program za koncert koji ćemo tamo održati, došao je red i na one pripreme za put koje nikako ne možemo izbeći u našoj zemlji ako želimo da otputujemo u inostranstvo. Vize.

Čekanje u dugačkom redu po suncu ispred austrijske ambasade, zamenilo je prijatno sedenje u najstarijoj beogradskoj kafani „Znak pitanja“. Nas desetak iz hora koji smo uspeli da se izvučemo iz svakodnevnih obaveza sedeli smo u centru svih zbivanja – gradske gužve i užurbanosti, ali u tišini i miru koji je dolazio od preko puta – iz  Saborne crkve. Samo Bisa i Ana Marija znaju kako je bilo u ambasadi, dok su čekale sat vremena da se provere sva naša dokumenta.

Popunjavanje formulara, prikupljanje svih dokumenata,…sva ta papirologija koja je morala da se završi, a na našim licima osmeh. Idemo u Beč!

Kako će izgledati naše ovogodišnje putovanje, saznaćemo za dve nedelje. Do tada, izvestan je jedino znak pitanja*?*