Home

Kako smo proslavili Uskrs…

april 20, 2009

Iako svi ljudi na zemlji žive pod istim suncem i njegovom toplotom, iako svim religijama sviće isti dan – nedelja, za pravoslavne hrišćane ova nedelja nije bila obična. I, dok se u različitim krajevima sveta ova nedelja obeležavala kao i svaka druga – u nekim religijama kao radni dan, a u nekim kao neradni dan, kod nas je imala posebno ime. Uskrs.

Naš hor je ovogodišnji Uskrs započeo, kao i uvek, liturgijom u crkvi. Pesmom, koja je odzvanjala među svecima – freskama i ikonama, i koja se čula sve dok  iz crkve nije izašao i poslednji vernik, proslavili smo Vaskrsenje Hristovo.

Ali, najveći praznik za naše oči bila je trpeza koju nam je Jeca spremila. Ne postoje reči u našem rečniku i jeziku, koje bi mogle opisati koliko je veliko njeno srce, naša zahvalnost i ljubav. Kada bismo samo mogli da se vratimo par vekova unazad i pozovemo Vuka Karadžića u pomoć! Da dopiše još jednu novu reč u našem rečniku, da smisli neko novo slovo koje će biti ispisano u dečijem bukvaru…samo da nam pomogne da pronađemo pravu reč za ono što osećamo. Eh, kada bismo samo imali vremeplov!

Protojerej-stavrofor Časlav Marinković je osveštao naša uskršnja jaja u ‘kućici’ i svima nam čestitao praznik.

Druženje u ‘kućici’ je nastavljeno tradicionalnim kucanjem jajima, a ni naš najnoviji i najmanji član hora nije ostao praznih ruku. Mačak  Zoki, koji redovno dolazi na probe i ima svoje mesto u komodi iza klavira, osladio se parčetom jajeta koje je palo na zemlju i, oblizujući se, zadovoljno nastavio svojim putem.

A, i mi smo se ubrzo razišli i otišli svojim kućama da proslavimo praznik sa svojim porodicama.

Drugi deo našeg druženja započeli smo u 19h okupljanjem kod hrama Sv. Save. Usledile su pripreme u parohijskom domu za večernji Vaskršnji koncert. Nastupali su dečiji i crkveni horovi, a na scenu su izlazila po tri hora.  U hram smo ulazili sa sporednog ulaza – stepenice i hodnik koji je odisao hladnoćom, vodili su do ogromne scene u koju su bile uprte oči brojne publike. Na sceni malo toplije – reflektori i poznata lica u publici, kamere, veliki broj ljudi uklonili su osećaj hladnoće.  Sve je bilo isplanirano u minut, bez nekog velikog zadržavanja, pa je i naše izvođenje imalo vremensko ograničenje.  Iako malobrojniji, svojim drugačijim stilom i pesmama vedrijih tonova izdvojili smo se od ostalih.

Program koncerta možete pogledati na sajtu Dani Beograda.

Na kraju koncerta, svi su izašli ispred hrama i nestrpljivo očekivali obećani vatromet.  Na vrhu hrama su počele da gore velike prskalice i na trenutak je izgledalo kao da hram gori. Pomislili smo da ona vatrogasna kola koja smo videli kod parohijskog doma nisu tu bez razloga. A, onda su se prskalice i dim pretvorili u divan vatromet duginih boja. To je bio savršen završetak jednog velikog hrišćanskog praznika, a mesec koji je sijao iznad nas označivši kraj dana, isti je za sve ljude na našoj planeti, bilo da su hrišćani ili pripadnici neke druge religije.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: