Home

Razglednice iz Beča 2009

jun 15, 2009

Beč. Iako već viđen i poznat, svaki put nas zagrli različitom jačinom i iznenadi drugačijim raspoloženjem. U želji da zapamtimo svaki trenutak, svako osećanje, izazov i osmeh, pravimo slike, pišemo i prepričavamo kako bi se odjek naših uspomena čuo što dalje, a naša priča prenosila na različitim jezicima.

Ovogodišnje putovanje trajalo je svega tri dana. Da je bilo naporno, pokazao je tempo kojim su se događaji odvijali prvog dana u Beču. Odmah po dolasku, napravili smo mali predah u grčkom restoranu Irodion, nakon čega smo se smestili u dva pansiona u centru grada. Imajući vremena svega toliko da se umijemo od puta, pohitali smo ka hramu Vaskrsenja Hristova gde je trebalo da održimo koncert u okviru manifestacije Noć otvorenih crkava.

Sutrašnji dan, subota, započeo je iznenađujuće malim obrokom koji se služio u jednom od pansiona u kome smo bili smešteni. Kao da se u tom trenutku u nama probudio lik iz detinjstva – Oliver Tvist, koji se usudio da i posle posluženog obroka u sirotištu, izgovori reči: „Molim vas, gospodine, hteo bih još malo“, tek svi pomislismo da glavno jelo tek treba da se posluži. Nije prošlo mnogo vremena, a mi smo shvatili da je mala kifla sa džemom koja je stavljena pred nas, naš doručak. I tako, polupraznih stomaka, krenuli smo ulicama Beča raspoloženi da zbijamo šale na račun našeg obroka i podelimo iskustva sa onima koji su bili smešteni u drugom pansionu.

Iako razdvojeni u dva pansiona, kao da nas je nekakva melodija povezivala, nekako smo uvek uspevali da pronađemo put jedni do drugih. Gradom su u grupama šetali basovi sa altovima, tenori sa sopranima, altovi sa sopranima, tenori sa altovima,…glasovi su se smenjivali i dopunjavali komponujući raznolike tonove i situacije, a melodija je postajala potpuna tek kada bismo svi bili na okupu. Savršena harmonija nesavršenih prijatelja.

Groznica subotnje večeri je i nas zahvatila, pa smo se dobro razmrdali u ritmu salse u kubanskom klubu Floridita. Noć je bila ispunjena utiscima, koje smo mogli prevrtati u svojim mislima dok smo se šetali ulicama Beča tražeći put do pansiona, a grad već uveliko spavao.

I oni koji su te noći legli na spavanje na vreme i oni u čijim je ušima odzvanjao ritam noćnog provoda, ustali su rano sledećeg dana jer je nedelja započinjala liturgijom u hramu Vaskrsenja Hristova. Bio je praznik Duhovi i u hram se unosila sveža zelena trava koja je bila posuta svuda. Posle liturgije pevali smo večernje, na kome smo klečali i pleli vence od trave. A, ostatak dana proveli smo upoznavajući neke nove strane Beča koje smo propustili prethodne dve godine. Opet u grupama, na različite strane, ali na kraju opet zajedno. Ovog puta, u autobusu za Beograd.

Iako bismo mogli pisati stranice i stranice o tome kako nas je grad muzike primio u svoj topli zagrljaj i šta smo sve doživeli i osetili, jedna razglednica je dovoljna da vas obraduje kada prođete pored poštanskog sandučeta i vidite da je neko mislio na vas. Pošto nemamo sve vaše adrese, dragi prijatelji, ovih nekoliko razglednica adresirali smo na vaša srca, i nadamo se da će stići na tu adresu. Na trenutak zaboravimo na stalne posetioce naših sandučića – račune za struju i telefon, i prisetimo se kako je to kada nam iz najrazličitijih strana sveta stigne kartica adresirana na naše ime, a na njoj je dovoljno da piše: 

Puno pozdrava iz…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: