U gostima kod Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva

Jesenja kiša udarala je u prozore naših automobila, dok smo se kretali u pravcu Pančeva gde je trebalo da nastupimo u okviru XII međunarodnog festivala „Pančevački dani duhovne muzike“. Praveći ritam, kojim smo održavali našu veselost i budnost na kraju radne nedelje, kapljice kiše su se topile i nestajale u mraku koji je označavao naš dolazak u Svetouspenski hram oko 18:30 časova.

Po dolasku u hram, održali smo kratku tonsku probu u smanjenom sastavu, jer smo čekali još nekoliko članova hora da pristignu. Sa kišobranima u rukama uputili smo se ka prostoriji u kojoj Pančevačko srpsko crkveno pevačko društvo održava probe, kako bismo se presvukli i spremili za nastup.

Tamo su se već bili smestili horisti iz pevačkog društva Rukovet, dok su članovi hora Sv. Aleksandar Nevski bili u drugoj prostoriji.

Drugi po redu, nastupili smo kao najmalobrojniji od tri hora, ali već smo se na to navikli. I, dok su druga dva hora pevala u svojim toaletama, naše su ostale sakrivene ispod jakni i kaputa. Izgleda da je veličina hora ipak presudna u ovakvim situacijama. Više ljudi, toplije na sceni.

Nakon koncerta, domaćini su nam priredili koktel, pa je uz blagoslov sveštenika i dobru hranu i druženje završen drugi dan festivala „Pančevački dani duhovne muzike“.

XII Međunarodni festival „Pančevački dani duhovne muzike“

U crkvi Sv.Petke na Čukaričkoj padini

Kako je zimsko računanje vremena pokrenulo mehanizme naših satova i pomerilo kazaljke unazad, tako je i pokrenulo naše stope ka Čukaričkoj padini ovog nedeljnog jutra. Naši prvi jutarnji glasovi začuli su se na liturgiji u crkvi Sv. Petke, zajedno sa horom Sv. Joakim i Ana.

Iako smo promenili ambijent – crkvu u kojoj smo pevali, ljude pored kojih smo stajali na balkonu, osećaj je i dalje bio isti. Stajali smo jedni pored drugih pred Bogom, a između nas se prostirao zvuk prijateljstva i ljubavi. Melodija sačinjena od nekoliko nota govorila je milion reči, koje je svako razumeo na svoj način.

Nakon liturgije, pevali smo na kolektivnom krštenju pedesetak mališana sa opštine Čukarica iz različitih parohija. Činu krštenja prisustvovalo je nekoliko sveštenika, među kojima je bio i protonamesnik naše crkve Vitomir Kostić, kao i protonamesnik Beogradsko posavski.

Nedeljno druženje nastavili smo u kafiću „Status“, posle čega je svako od nas otišao svojoj priči…do sledećeg susreta.

Pozivnica za festival „Duhovni susreti“

„Sinoć u Beogradu“

U današnjem broju Politike, u okviru rubrike „Sinoć u Beogradu“, izašla je slika sa našeg jučerašnjeg nastupa kojim su otvoreni 13.Muzički susreti „Jesen na Čukarici“.

Hor Sv. Đorđe označio početak jeseni

Na praznik Mala Gospojina - Rođenje Presvete Bogorodice, održali smo koncert u našoj crkvi i time otvorili 13. Muzičke susrete pod nazivom "Jesen na Čukarici". Ako se izuzme par momenata kada su nam se glasovi razilazili i, tražeći izlaz iz crkve nestajali u pukotinama fresaka, bilo je to veče savršene harmonije, koju smo podelili sa onima koji su došli da nas slušaju.

I, dok je ispred naše crkve opadalo prvo lišće sa drveća, označavajući početak novog godišnjeg doba – jeseni, nedaleko od nas – na obroncima Čukaričke padine, svoju prvu horsku slavu obeležavao je hor Sv. Joakim i Ana. Pod nebom iste opštine, dva hora stoje svaki za sebe razdvojeni nemirnim vetrom prošlosti, a povezani prijateljstvom.

Ostavimo iza sebe ovaj divan jesenji dan, sa nadom da će sledeće godine prvi list opasti združenim tonovima oba hora. Jer, ne zaboravimo da naziv ove muzičke manifestacije glasi

„Jesen na Čukarici“

Pozivnica za 13. Muzičke susrete „Jesen na Čukarici“

13. Muzički susreti „Jesen na Čukarici“ će trajati od 21.09.-01.10.2009.

Pogledajte ceo program

Iz arhive – članska karta hora

Stara članska karta hora (prednja strana)

Sređujući orman sa notama koji se nalazi u kućici gde održavamo probe, naleteli smo na vremensku kapsulu hora -  kutija sa starim stvarima po kojoj su radoznale ruke želele da istražuju, ostala je netaknuta za neki drugi dan kada ćemo je dobro pregledati. Jedina stvar koju smo izvadili iz nje je stara članska karta našeg hora.

Nismo uspeli da saznamo iz koje godine je ova članska karta, ali je neko pre nas imao zamisao da bi članovi crkvenog hora trebalo da imaju svoje članske karte. Na poleđini bi pisalo vaše ime i prezime, adresa, mesec i godina od kada ste postali član hora.

Interesantna je pomisao da su pre nas pevali neki drugi ljudi u ovom horu i da su imali članske karte kao neku vrstu potvrde da pripadaju horu. Možda su te karte služile i kao evidencija dolazaka na liturgiju, venčanja, probe,…Kao kada ste član biblioteke, pa se u člansku kartu upisuje koju knjigu ste iznajmili i kada.

Glasovi starih članova odzvanjaju u pozadini naših kao eho prošlih vremena, a mi se pitamo da li je potrebno imati člansku kartu da bismo se osećali da pripadamo crkvenom horu i ljudima koji ga čine?

Kada nema razloga za slavlje…pronađite ga

Noćas su u restoranu „Sač“ u Zemunu bili prazni stolovi okolo nas, ali za našim stolom veselo…

Rezultati festivala duhovne muzike

15. festival duhovne muzike „Horovi među freskama“, koji se održavao u Galeriji fresaka Narodnog muzeja u Beogradu, završio se pre nekoliko dana. Danas u 12h su dodeljene nagrade, među kojima je jedna pripala i dirigentu našeg hora – Biserki Vasić. U pitanju je nagrada Vojislav Ilić za autentično izvođenje duhovne muzike. A, naš hor dobio je pohvalu.

Na ovogodišnjem festivalu učestvovalo je 20-ak horova, među kojima je bilo onih koji su se svojim ogromnim trudom i ljubavlju prema duhovnoj muzici istakli na jedinstven način. Pevajući srcem, njihove tonove nosio je blagi povetarac nade…talas emocija rastao je od poslednjih ka prvim redovima u publici, a razbijao se o stene njihovog muzičkog jedinstva i harmonije, uz zaglušujući zvuk aplauza.

Da li je osnovna svrha ovakvog festivala osvajanje nagrada i dobijanje pohvala ili bi njegova suština trebalo da leži u ljubavi prema muzici i Bogu, ostavićemo kao otvoreno pitanje za sve one kojima je stalo.