„Sveti Đorđe“ među freskama

U okviru 15. Festivala „Horovi među freskama“, koji se održava u galeriji fresaka Narodnog muzeja u Beogradu od 14.06. – 05.07.2009. godine, naš hor je nastupio u utorak 23.06.2009.  zajedno sa dečijim horom Prvog beogradskog pevačkog društva i horom Eho iz Beograda.

U stilu naslova, pokušaćemo da vam prikažemo kako je naš hor izgledao među freskama…

Repertoar koncerta za 23.06.2009.

Pantokratov hram, Dečani, južni deo istočnog zida priprate oko 1347.god., kopirala V.Marković

Biserka Vasić među freskama

Manastir Studenica

Pogled u nepoznato - Kaća

Slavica, Slaviša i Višnja

Raspevavanje pred koncert - horisti u ulozi publike

Devojke ispred freske

Naš nastup na festivalu

Nakon koncerta, zabavili smo se u prostoriji za presvlačenje i napravili nekoliko interesantnih fotografija “ pogodi ko je ko! „

Na slici levo _ i _ _ a _ _    i    _ _ e _ _ a _ _ _ _; na slici desno _ _ a _ _    i    _ a _ a

Na slici levo _ u _ _ _;  na slici desno _ _ a _ i _ _    i    _ e _ o _ _ _

Na slici levo _ _ e _ _ a _    i    _ _ _;  na slici desno _ _ a _ _ _ a    i   _ _ _ i _ e _ _

A, sutradan je izašla naša slika u Politici u okviru rublike Sinoć u Beogradu.

Razglednice iz Beča 2009

Beč. Iako već viđen i poznat, svaki put nas zagrli različitom jačinom i iznenadi drugačijim raspoloženjem. U želji da zapamtimo svaki trenutak, svako osećanje, izazov i osmeh, pravimo slike, pišemo i prepričavamo kako bi se odjek naših uspomena čuo što dalje, a naša priča prenosila na različitim jezicima.

Ovogodišnje putovanje trajalo je svega tri dana. Da je bilo naporno, pokazao je tempo kojim su se događaji odvijali prvog dana u Beču. Odmah po dolasku, napravili smo mali predah u grčkom restoranu Irodion, nakon čega smo se smestili u dva pansiona u centru grada. Imajući vremena svega toliko da se umijemo od puta, pohitali smo ka hramu Vaskrsenja Hristova gde je trebalo da održimo koncert u okviru manifestacije Noć otvorenih crkava.

Sutrašnji dan, subota, započeo je iznenađujuće malim obrokom koji se služio u jednom od pansiona u kome smo bili smešteni. Kao da se u tom trenutku u nama probudio lik iz detinjstva – Oliver Tvist, koji se usudio da i posle posluženog obroka u sirotištu, izgovori reči: „Molim vas, gospodine, hteo bih još malo“, tek svi pomislismo da glavno jelo tek treba da se posluži. Nije prošlo mnogo vremena, a mi smo shvatili da je mala kifla sa džemom koja je stavljena pred nas, naš doručak. I tako, polupraznih stomaka, krenuli smo ulicama Beča raspoloženi da zbijamo šale na račun našeg obroka i podelimo iskustva sa onima koji su bili smešteni u drugom pansionu.

Iako razdvojeni u dva pansiona, kao da nas je nekakva melodija povezivala, nekako smo uvek uspevali da pronađemo put jedni do drugih. Gradom su u grupama šetali basovi sa altovima, tenori sa sopranima, altovi sa sopranima, tenori sa altovima,…glasovi su se smenjivali i dopunjavali komponujući raznolike tonove i situacije, a melodija je postajala potpuna tek kada bismo svi bili na okupu. Savršena harmonija nesavršenih prijatelja.

Groznica subotnje večeri je i nas zahvatila, pa smo se dobro razmrdali u ritmu salse u kubanskom klubu Floridita. Noć je bila ispunjena utiscima, koje smo mogli prevrtati u svojim mislima dok smo se šetali ulicama Beča tražeći put do pansiona, a grad već uveliko spavao.

I oni koji su te noći legli na spavanje na vreme i oni u čijim je ušima odzvanjao ritam noćnog provoda, ustali su rano sledećeg dana jer je nedelja započinjala liturgijom u hramu Vaskrsenja Hristova. Bio je praznik Duhovi i u hram se unosila sveža zelena trava koja je bila posuta svuda. Posle liturgije pevali smo večernje, na kome smo klečali i pleli vence od trave. A, ostatak dana proveli smo upoznavajući neke nove strane Beča koje smo propustili prethodne dve godine. Opet u grupama, na različite strane, ali na kraju opet zajedno. Ovog puta, u autobusu za Beograd.

Iako bismo mogli pisati stranice i stranice o tome kako nas je grad muzike primio u svoj topli zagrljaj i šta smo sve doživeli i osetili, jedna razglednica je dovoljna da vas obraduje kada prođete pored poštanskog sandučeta i vidite da je neko mislio na vas. Pošto nemamo sve vaše adrese, dragi prijatelji, ovih nekoliko razglednica adresirali smo na vaša srca, i nadamo se da će stići na tu adresu. Na trenutak zaboravimo na stalne posetioce naših sandučića – račune za struju i telefon, i prisetimo se kako je to kada nam iz najrazličitijih strana sveta stigne kartica adresirana na naše ime, a na njoj je dovoljno da piše: 

Puno pozdrava iz…

„Znak pitanja“ umesto austrijske ambasade

Kao i prethodne dve godine, i ove nas put nanosi u grad na lepom plavom Dunavu. I, kako se na probama već neko vreme uvežbava program za koncert koji ćemo tamo održati, došao je red i na one pripreme za put koje nikako ne možemo izbeći u našoj zemlji ako želimo da otputujemo u inostranstvo. Vize.

Čekanje u dugačkom redu po suncu ispred austrijske ambasade, zamenilo je prijatno sedenje u najstarijoj beogradskoj kafani „Znak pitanja“. Nas desetak iz hora koji smo uspeli da se izvučemo iz svakodnevnih obaveza sedeli smo u centru svih zbivanja – gradske gužve i užurbanosti, ali u tišini i miru koji je dolazio od preko puta – iz  Saborne crkve. Samo Bisa i Ana Marija znaju kako je bilo u ambasadi, dok su čekale sat vremena da se provere sva naša dokumenta.

Popunjavanje formulara, prikupljanje svih dokumenata,…sva ta papirologija koja je morala da se završi, a na našim licima osmeh. Idemo u Beč!

Kako će izgledati naše ovogodišnje putovanje, saznaćemo za dve nedelje. Do tada, izvestan je jedino znak pitanja*?*

Kako smo proslavili Uskrs…

Iako svi ljudi na zemlji žive pod istim suncem i njegovom toplotom, iako svim religijama sviće isti dan – nedelja, za pravoslavne hrišćane ova nedelja nije bila obična. I, dok se u različitim krajevima sveta ova nedelja obeležavala kao i svaka druga – u nekim religijama kao radni dan, a u nekim kao neradni dan, kod nas je imala posebno ime. Uskrs.

Naš hor je ovogodišnji Uskrs započeo, kao i uvek, liturgijom u crkvi. Pesmom, koja je odzvanjala među svecima – freskama i ikonama, i koja se čula sve dok  iz crkve nije izašao i poslednji vernik, proslavili smo Vaskrsenje Hristovo.

Ali, najveći praznik za naše oči bila je trpeza koju nam je Jeca spremila. Ne postoje reči u našem rečniku i jeziku, koje bi mogle opisati koliko je veliko njeno srce, naša zahvalnost i ljubav. Kada bismo samo mogli da se vratimo par vekova unazad i pozovemo Vuka Karadžića u pomoć! Da dopiše još jednu novu reč u našem rečniku, da smisli neko novo slovo koje će biti ispisano u dečijem bukvaru…samo da nam pomogne da pronađemo pravu reč za ono što osećamo. Eh, kada bismo samo imali vremeplov!

Protojerej-stavrofor Časlav Marinković je osveštao naša uskršnja jaja u ‘kućici’ i svima nam čestitao praznik.

Druženje u ‘kućici’ je nastavljeno tradicionalnim kucanjem jajima, a ni naš najnoviji i najmanji član hora nije ostao praznih ruku. Mačak  Zoki, koji redovno dolazi na probe i ima svoje mesto u komodi iza klavira, osladio se parčetom jajeta koje je palo na zemlju i, oblizujući se, zadovoljno nastavio svojim putem.

A, i mi smo se ubrzo razišli i otišli svojim kućama da proslavimo praznik sa svojim porodicama.

Drugi deo našeg druženja započeli smo u 19h okupljanjem kod hrama Sv. Save. Usledile su pripreme u parohijskom domu za večernji Vaskršnji koncert. Nastupali su dečiji i crkveni horovi, a na scenu su izlazila po tri hora.  U hram smo ulazili sa sporednog ulaza – stepenice i hodnik koji je odisao hladnoćom, vodili su do ogromne scene u koju su bile uprte oči brojne publike. Na sceni malo toplije – reflektori i poznata lica u publici, kamere, veliki broj ljudi uklonili su osećaj hladnoće.  Sve je bilo isplanirano u minut, bez nekog velikog zadržavanja, pa je i naše izvođenje imalo vremensko ograničenje.  Iako malobrojniji, svojim drugačijim stilom i pesmama vedrijih tonova izdvojili smo se od ostalih.

Program koncerta možete pogledati na sajtu Dani Beograda.

Na kraju koncerta, svi su izašli ispred hrama i nestrpljivo očekivali obećani vatromet.  Na vrhu hrama su počele da gore velike prskalice i na trenutak je izgledalo kao da hram gori. Pomislili smo da ona vatrogasna kola koja smo videli kod parohijskog doma nisu tu bez razloga. A, onda su se prskalice i dim pretvorili u divan vatromet duginih boja. To je bio savršen završetak jednog velikog hrišćanskog praznika, a mesec koji je sijao iznad nas označivši kraj dana, isti je za sve ljude na našoj planeti, bilo da su hrišćani ili pripadnici neke druge religije.

Hristos Voskrese!

„Hristos Voskrese iz mertvih,
smertiju smert po prav,
i suščim vo grobjeh
život darovav!“

***

„Hristos Vaskrse iz mrtvih,
smrću smrt uništi,
i onima koji su u grobovima
život darova!“

***

Došlo je vreme da bacimo prošlogodišnju ‘čuvarkuću’ i izaberemo novo uskršnje jaje koje će nas čuvati u ovoj godini. Naša nova ‘čuvarkuća’ je opet išarana i obojena mnogim događajima koji su nam se desili u prethodnoj godini.

Svaki događaj je nosio nešto novo sa sobom. Družili smo se, smejali, pevali, planirali,…i svako od nas je svojom četkicom, svojim trudom i ljubavlju ostavio trag na novoj čuvarkući…

***

Svim Pravoslavnim Hrišćanima želimo Srećan Uskrs!

Vidimo se u nedelju i ne zaboravite da ponesete svoja jaja da se kucamo!

Pozivnica za Vaskršnji koncert

Dragi prijatelji, posetioci sajta i ljubitelji duhovne muzike!

Pozivamo vas na Vaskršnji koncert, koji će se održati u nedelju 19.04.2009. god. sa početkom u 20:30h u Hramu Svetog Save.

Na koncertu će učestvovati dečiji i crkveni horovi, među kojima i naš hor, a kraj koncerta će biti obeležen vatrometom.

Ukoliko niste u mogućnosti da dođete na koncert, možete pogledati direktan prenos na televiziji RTS 2.

Vidimo se tamo! Ili, kraj malih ekrana!

Savet dana – Biserka Vasić

"Blic", 03. februar 2009. god.

Članak o horu u novinama „Blic“

U današnjem broju dnevnih novina „Blic“, izašao je članak o našem horu. Oni koji nisu kupili današnji broj mogu pročitati članak klikom na sliku.

Takođe, članak možete pročitati i na zvaničnom sajtu novina „Blic“.

Rođendanska čestitka – Aleksandra

Badnje veče i Božić

Hor Sv. Đorđa će na Badnji dan u 17h pevati u crkvi,  nakon čega će se paliti badnjak u dvorištu crkve. Ako nas dosadašnje iskustvo ne vara, nije vatra jedina koja će nas ugrejati dok budemo stajali napolju, na ovim pravim zimskim temperaturama. Pa, osim zimskih jakni, kapa i šalova, biće tu i pesme,  smeha, a nadamo se i ponekog toplog napitka.

Na dan Božića, rođenja Hristovog, hor će kao i uvek do sada pevati liturgiju u 9h.

Gde god budete bili – sa nama ili kod svojih kuća – ne zaboravite da ovaj najveći hrišćanski praznik proslavite sa svojim porodicama i naoružani ljubavlju i dobrim prazničnim raspoloženjem.