Home

Praznični običaji i zanimljivosti: Badnji dan i Božić

januar 6, 2011

Badnjak je hrastovo drvo. Simbolički predstavlja drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio.

BADNJI DAN se proslavlja 6. Januara, dan uoči Božića. To je ujedno i poslednji i najstrožiji dan božićnog posta. Ime je dobio po badnjaku, koji se na ovaj dan seče i unosi u kuću.

Narodni običaji oko Badnjeg dana i Božića se razlikuju od kraja do kraja, od sela do sela. Ovde su navedeni samo neki od mnogobronih običaja.

Badnjak – Pucanjem iz pušaka se rano u zoru objavljuje polazak u šumu po badnjak.Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin. Badnjak se seče i zaseca sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem. Broj badnjaka varira zavisno od kraja. Negde se seče jedan badnjak, negde dva ili tri a ponegde i devet, a negde onoliko badnjaka koliko ima muškaraca u kući. Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak tj., badnjake , prislanja ih uz kućni zid, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću.

“Oj, badnjače, badnjače, ti, naš stari rođače,
Dobro si nam došao i u kuću ušao!…
Ti nam Hrista objavljuješ, Njega slaviš i kazuješ!
Mili srpski badnjače, ti, naš stari rođače!…”

Badnje veče – praktično spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe,  koje su prijateljski bliske i vezane, da su kao Božić i Badnji dan. Uveče, kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću badnjak i slamu i pozdravlja domaćicu i žensku decu rečima: “Dobro veče i srećno vam badnje veče!” Domaćica otpozdravlja “Bog ti dobro dao i sreće imao” i posipa domaćina žitom. Po unošenju badnjaka, unosi se slama i raznosi se po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Domaćica u slamu pod stolom gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračke, koje deca traže i pijuču kao pilići. Slama simbolizuje onu slamu u pećini na kojoj se Hristos rodio.

Prema Bibliji, Isusa Hrista rodila je Devica Marija, u gradu Vitlejemu

Badnjak se polaže na vatru, koja se održava tokom cele noći. Pali se sveća da gori, ukućani čestitaju jedni drugima praznik, čitaju molitvu i pristupa se badnjoj trpezi, koja je posna.

BOŽIĆ je hrišćanski praznik, kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista. Prema Julijanskom kalendaru prvi dan Božića je 7. Januara, a slavi se tri dana. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju “Vaistinu se rodi!”.

Vertep – crkvenoslovenska reč, koja označava pećinu. Označava minijaturnu trodimenzionalnu predstavu vitlejemske pećine i jasala, u kojima se rodio Hristos

Položajnik ima posebno mesto u božićnim običajima. Položajnik dolazi u kuću na Božić rano izjutra da bi pretekao svakog drugog eventualnog namernika ili gosta.  Po ulasku u kuću, položajnik obavlja čitav niz radnji čiji je cilj da se u kući u koju ulazi obezbedi zdravlje, plodnost, sreća i blagostanje.  Položajnik je prijatelj kuće, mlađa osoba puna snage i po mogućstvu osoba “srećne ruke”. Otvara vrata na šporetu ili peći (ranije na ognjištu), džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica, toliko parica (novca)…” Položajnik simbolički predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje i darovali mu tamjan kao Bogu, zlato kao kralju i miris kao čoveku. Domaćica posle toga posluži položajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. Položajnik je neko ko na Božić i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.

MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI! VAISTINU SE RODI!

Česnicu (pogača) pravi domaćica rano ujutro na Božić. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Izgovara se molitva, a onda se pristupa lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, biće srećan cele te godine. Ukoliko novčić dobije neko ko nije iz domaćinstva, već gost, u nekim krajevima domaćin otkupljuje novčić. Na taj način osigurava da novac ne odlazi iz njegove kuće. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu, koja je mrsna.

Česnica – Božićna pogača

Badnji dan u gradskoj sredini

Mnogi od gore navedenih običaja se ne primenjuju u urbanim sredinama, gde nema ni ognjišta, ni vatre, ni šume. Sve je prilagođeno gradskom načinu života. Najčešće se uzima osvećena grančica badnjaka u crkvi i unosi se u kuću. Takođe, badnjak se prodaje i na pijacama, koje su ispunjene prazničnom gužvom i, ne retko, nervozom.  Gradom možemo videti vozače (najčešće taksiste) da stavljaju badnjak na svoje automobile. Narod se uveče okuplja ispred crkava, gde se pali veliki badnjak koji je namenjen crkvi, i započinje druženje uz pesmu. Ostali badnjaci, koje su domaćini doneli sa sobom, posle osvećenja pred crkvom odnose se kućama.

Paljenje badnjaka ispred crkve

Otac sa detetom kupuje badnjak

Prodavanje badnjaka na pijaci

Badnje veče i Božić sa horom Sv. Đorđe

Na Badnje veče se peva večernja služba u crkvi Sv. Đorđa (u 17h), a posle toga se ljudi okupljaju oko vatre ispred crkve, gde se pali badnjak, pevaju pesme i pije kuvano vino i rakija.

Pogledajte kako je naš hor proslavio Božić na Švarcvaldu

Na Božić se u crkvi peva liturgija (u 9h), a zatim svako odlazi svojim domovima kako bi proslavili ovaj veliki hrišćanski praznik sa svojim porodicama.

Božićni tropar

“Rođenje Tvoje, Hriste, Bože naš, zasija svetu svetlost razuma, jer u njemu oni koji zvezdama služahu od zvezde naučiše da se klanjaju Tebi, Suncu Pravde i da upoznaju Tebe, s visine Istoka, Gospode slava Tebi.”

Delovi teksta preuzeti iz:  „Srbija-zemlja, narod, život, običaji“-Petar Vlahović; http://www.spcoluzern.ch

About these ads

2 reagovanja na “Praznični običaji i zanimljivosti: Badnji dan i Božić”

  1. Minaa Says:

    Hvala vam punoo.Ovo je mnogo od pomoci :D


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Prati

Dobijte svaki novi članak dostavljen u vaše poštansko sanduče.

%d bloggers like this: