Kako smo proslavili Uskrs…

Iako svi ljudi na zemlji žive pod istim suncem i njegovom toplotom, iako svim religijama sviće isti dan – nedelja, za pravoslavne hrišćane ova nedelja nije bila obična. I, dok se u različitim krajevima sveta ova nedelja obeležavala kao i svaka druga – u nekim religijama kao radni dan, a u nekim kao neradni dan, kod nas je imala posebno ime. Uskrs.

Naš hor je ovogodišnji Uskrs započeo, kao i uvek, liturgijom u crkvi. Pesmom, koja je odzvanjala među svecima – freskama i ikonama, i koja se čula sve dok  iz crkve nije izašao i poslednji vernik, proslavili smo Vaskrsenje Hristovo.

Ali, najveći praznik za naše oči bila je trpeza koju nam je Jeca spremila. Ne postoje reči u našem rečniku i jeziku, koje bi mogle opisati koliko je veliko njeno srce, naša zahvalnost i ljubav. Kada bismo samo mogli da se vratimo par vekova unazad i pozovemo Vuka Karadžića u pomoć! Da dopiše još jednu novu reč u našem rečniku, da smisli neko novo slovo koje će biti ispisano u dečijem bukvaru…samo da nam pomogne da pronađemo pravu reč za ono što osećamo. Eh, kada bismo samo imali vremeplov!

Protojerej-stavrofor Časlav Marinković je osveštao naša uskršnja jaja u ‘kućici’ i svima nam čestitao praznik.

Druženje u ‘kućici’ je nastavljeno tradicionalnim kucanjem jajima, a ni naš najnoviji i najmanji član hora nije ostao praznih ruku. Mačak  Zoki, koji redovno dolazi na probe i ima svoje mesto u komodi iza klavira, osladio se parčetom jajeta koje je palo na zemlju i, oblizujući se, zadovoljno nastavio svojim putem.

A, i mi smo se ubrzo razišli i otišli svojim kućama da proslavimo praznik sa svojim porodicama.

Drugi deo našeg druženja započeli smo u 19h okupljanjem kod hrama Sv. Save. Usledile su pripreme u parohijskom domu za večernji Vaskršnji koncert. Nastupali su dečiji i crkveni horovi, a na scenu su izlazila po tri hora.  U hram smo ulazili sa sporednog ulaza – stepenice i hodnik koji je odisao hladnoćom, vodili su do ogromne scene u koju su bile uprte oči brojne publike. Na sceni malo toplije – reflektori i poznata lica u publici, kamere, veliki broj ljudi uklonili su osećaj hladnoće.  Sve je bilo isplanirano u minut, bez nekog velikog zadržavanja, pa je i naše izvođenje imalo vremensko ograničenje.  Iako malobrojniji, svojim drugačijim stilom i pesmama vedrijih tonova izdvojili smo se od ostalih.

Program koncerta možete pogledati na sajtu Dani Beograda.

Na kraju koncerta, svi su izašli ispred hrama i nestrpljivo očekivali obećani vatromet.  Na vrhu hrama su počele da gore velike prskalice i na trenutak je izgledalo kao da hram gori. Pomislili smo da ona vatrogasna kola koja smo videli kod parohijskog doma nisu tu bez razloga. A, onda su se prskalice i dim pretvorili u divan vatromet duginih boja. To je bio savršen završetak jednog velikog hrišćanskog praznika, a mesec koji je sijao iznad nas označivši kraj dana, isti je za sve ljude na našoj planeti, bilo da su hrišćani ili pripadnici neke druge religije.